Da ne bješe Nikšićana

Тамо поред плавог мора, борила се Црна Гора
Кад је било стани пани, стиzали су Никшићани
Када оно борба поче код Гораждa и код Фоче

Реци сестро, горска вило, како ли је тамо било
И по киши и по блату, Дубровнику и Цавтату
И Конавли и Чилипи, Црногорци кад зашкрипи

Да не бјеше Никшићана и момака из Берана
Увело би наше цвијеће код Требиња и Билеће
Да не бјеше див-јунака са Ловћена и Жабљака

По гранама пало инје, ајмо браћо на Цетиње
Колашинци моји мили, јуначине вазда били
Ђе најлепша свиће зора, тамо испод Дурмитора