Zmaj od Nocaja

Ti si usla u moj pogled,
u moj pogled k'o u zagrljaj,
pa me naterash da pricham,
nemam obichaj.

Leptiri u mom stomaku,
uvek me na tebe potsete.
Ja ih uspavam na foru,
al te osete.

Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oshtrog stakla,
zariju u dlan.

Nikog ne volim da sretnem,
ljude gledam k'o kroz kameru,
mogao bih da snimim srecne,
nemam nameru.

Svetli svetlo kroz roletne,
tanke zute notne linije,
ja po njima pishem pesmu,
a ti, skini je.

Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oshtrog stakla,
zariju u dlan.

Ulica, zmaj od nocaja,
ovde su chuda moguca,
Zmaj od nocaja.

Ulica, tabla limena, i na njoj 'mesto imena,
Zmaj on Nocaja.