Generacija '42

Iznenada kobne noćI te četrdesetdruge godine
ČInilo se kao da će sneg
A stigao je rat I vojnik neki tuđ I strah
Mene majka moja rodi da sanjam o slobodi
U prvoj noćI da čujem zveket
Da plačem sa rukom na usnama

Moja generacija iz četrdesetdruge
Dobro je pregurala burne dane te
Moja generacija iz četrdesetdruge
To je vreme spavala I čeznula za mlekom

Sad je vreme sasvim drugo I put svoj svako ima
ŠTo God smo dalje sve više hoću
Da znam gde živi, gde pije, peva, gde je sad?

Moja generacija iz četrdesetdruge
Sva se već poženila I čuva slatku decu
Moja generacija iz četrdesetdruge
Sva se uozbiljila, jer tako mora biti