Prokleta Je Dusa Slovenska

Maštam
Tuđe priče o savršenoj ljubavi,
Dok sedim
U kafani I čekam da me cuga proslavi.
Senkama pričam šta sam sve
U životu prošao:

Kako
Sam bez vode pustinju prevalio
I kako
Se u oluji umalo udavio;
Tražio dugo
Ali nikad nisam našao…

Prokleta je duša slovenska,
Svaki dan po kičmi dobija,
Al' pesma ostaje
Kafanska.

Noću
U sobi od tuge pravim nauku,
Dok čuvam vlasi tvoje
Kose na mome jastuku.
I da sam hrabar sebi bih
Za tren presudio.

Duša
Istoka su meka I medina,
A moja je vera
Samo u tebi - jedina.
A tebe nema I nikad ne
Bih se probudio…

Prokleta je duša slovenska,
Svaki dan po kičmi dobija,
Al' pesma ostaje
Kafanska.

Po kičmi dobija
Duša slovenska,